Život u Sremskoj Mitrovici: delovi grada, troškovi i kako zaista izgleda svakodnevica

Ispod trotoara Sremske Mitrovice leži rimski grad. Ne ruševina na periferiji, ne njiva sa temeljima u sebi, nego čitava carska prestonica dva metra ispod ulica kojima se ide do pekare. Sirmijum je bio jedna od četiri prestonice carstva pošto ga je Dioklecijan podelio 293, a ovde je rođeno najmanje pet rimskih careva. Ono što danas stoji na vrhu jeste radna sremska varoš sa oko trideset sedam hiljada ljudi na levoj obali Save, sedamdeset pet kilometara od Beograda, gde kuća košta manje od pristojnog automobila, a arheologija izlazi na videlo čim neko iskopa temelj.

Mitrovica ukratko

Oko 36.800 ljudi u varoši i 72.600 u opštini, koja obuhvata dvadeset šest naselja. Laćarak se sa zapadne strane naslanja direktno na grad i funkcioniše kao predgrađe. Dalje su Kuzmin, Martinci, Šašinci, Manđelos, Divoš i Ležimir, od kojih se poslednji već penje na Frušku goru. Varoš leži na levoj obali Save, u Sremu. Preko vode je Mačvanska Mitrovica, koja je u Mačvi i koju meštani smatraju drugim svetom iako je deset minuta peške.

Sirmijum je postao rimska kolonija 89. godine pod Domicijanom i izrastao u jedan od najvećih gradova carstva. Lokalitet Carske palate na jugoistoku varoši, sa bazilikom i hipodromom pored, iskopan je i natkriven, a posetilački centar otvoren je 2009. nad otprilike 2.680 kvadratnih metara. Žitni trg, stara žitna pijaca, stoji iznad drugog dela rimskog jezgra. Muzej Srema radi od 1946. i čuva nalaze, a lapidarijum u nekadašnjoj crkvi Svetog Stefana čuva kamen.

Današnja privreda je poljoprivreda i prerada hrane. Žito, meso i mleko, dve industrijske zone na ivici varoši i stariji pogoni za papir i meso sa kojima većina porodica ima neku vezu. Ovde je i najveći zatvor u Srbiji, sagrađen između 1895. i 1899. u vreme Franje Josifa, i on je značajan lokalni poslodavac. Niko to kupcu ne kaže sam od sebe, ali ćete saznati.

Delovi varoši

• Centar. Pešačka zona spaja Trg Svetog Dimitrija i Trg Svetog Stefana i spušta se prema reci, obnovljena 2006. Zgrade iz devetnaestog veka, kafići, muzej, crkve. Stanovi su ovde najskuplji u varoši i najrazumniji ako želite da živite bez automobila.
• Matije Huđi. Blokovsko stambeno naselje, obično, jeftino i sasvim funkcionalno.
• Dekanske bašte. Kuće i bašte prema istoku, popularno kod porodica i stalno u usponu.
• Mala Bosna. Starije, niske ulice porodičnih kuća. Jeftino, i to je onaj kraj u kome dobra rekonstrukcija još uvek ima finansijskog smisla.
• Pojas uz reku. Sve u krugu od par ulica od keja. Najbolji položaj u varoši od juna do septembra i onaj gde treba postaviti ozbiljna pitanja o kotama i odbrani od poplava.
• Laćarak. Na papiru posebno selo, u praksi predgrađe, sa najvećom ponudom pristupačnih kuća u okolini.
• Mačvanska Mitrovica. Preko pešačkog mosta, na mačvanskoj obali. Opet jeftinije, mirnije i u nešto drugačijem ritmu.

Koliko košta kvadrat

Kao tržišna procena, stanovi u Sremskoj Mitrovici idu od otprilike 1.200 evra po kvadratnom metru u starijim zgradama do oko 1.800 u centru i širem centru, i to za veličine koje ljudi zaista traže, dakle 45 do 70 kvadrata. Dobro završena novogradnja tražila je oko 2.000. Sve što se oglašava znatno ispod 1.200 ili je periferno, ili je u lošem stanju, ili ima problem koji još niste našli.

Kuće su jeftinije po kvadratu i one su razlog zbog koga strani kupci uopšte gledaju ovamo. Trosobna kuća sa dvorištem u Laćarku ili Maloj Bosni, useljiva i konstruktivno zdrava, stoji na nivou koji svakome ko dolazi iz zapadne Evrope izgleda kao štamparska greška. Renovirane kuće blizu reke ili u dobrim ulicama iza centra koštaju nekoliko puta više, a i dalje su jeftine.

Uobičajena srpska upozorenja važe, i ovde važe jače, jer se placevi u Sremu generacijama dele među naslednicima i papiri to pokazuju. Provere su opisane u tekstu kupovina nekretnine u Srbiji. Jedna dodatna lokalna stavka: u istorijskom jezgru sve što dira temelje može da pokrene arheološki nadzor. To nije razlog da se centar izbegava, ali jeste razlog da kašnjenje uračunate u plan i u cenu.

Mesečni troškovi

Samac je udoban sa otprilike 700 do 1.100 evra mesečno uključujući kiriju. Jednosobni stanovi u centru izdaju se za nekih 200 do 350 evra, a Laćarak i periferni delovi ispod toga. Hrana je jeftina i kvalitetna, jer je ovo poljoprivredni kraj i pijaca to direktno pokazuje. Režije zimi su promenljiva koja se računa, a zavise od zgrade, ne od varoši.

Automobil je skoro neophodan osim ako živite u centru i retko ga napuštate. Autobusi za Beograd i Novi Sad su česti i jeftini, ali sve što izvan varoši vredi raditi, od Fruške gore do Zasavice, podrazumeva da vozite.

Život na Savi

Reka je gradska dnevna soba. Kej je obnovljen, a postoji i prava gradska plaža koja se puni od juna. Pešački most Sveti Irinej, najduži u Srbiji sa oko 297 metara, prelazi u Mačvansku Mitrovicu otprilike tamo gde je nekada stajao rimski most, i ljudi ga uveče pređu bez posebnog razloga. Veslački i ribolovački klubovi koriste vodu, a solidne su šanse da vidite kako neko izvlači nešto krupno.

Centar je mali, ravan i potpuno prohodan. Pijaca radi većinu prepodneva. U pešačkoj zoni ima dovoljno kafića da varoš bude zauzeta i nekoliko restorana koji sremsku kuhinju rade kako treba, što znači svinjetinu, papriku, rečnu ribu i svega više nego što ste naručili. Muzej Srema i galerija Lazar Vozarević oboje su bolji nego što varoš ove veličine obično uspe.

Rimski grad je ono zbog čega svakodnevica ovde ne liči ni na jedno drugo mesto u Srbiji. Carska palata je osvetljena i otvorena pod svojim krovom. Podni mozaici i ostaci hipokausta stoje pod staklom nasred varoši. S vremena na vreme rov za instalacije izbaci zid i radovi stanu na petnaest dana. Život na vrhu carske prestonice ili je trajno tiho zadovoljstvo ili potpuno nebitan podatak, a šta je od to dvoje znaćete već prvog dana posete.

Fruška gora, Zasavica i put napolje

Sremska Mitrovica je tačka u kojoj se Sava najviše približava Fruškoj gori, pa je nacionalni park petnaest do dvadeset minuta na sever. Šumoviti grebeni, izletišta Ležimir i Letenka i niz pravoslavnih manastira zbog kojih većina Srba za tu planinu uopšte i zna. Vinogradi i podrumi na dalekim severnim padinama prema Sremskim Karlovcima su duža vožnja, ali dobar dan.

Južno preko Save, specijalni rezervat prirode Zasavica pokriva 671 hektar spore vode, močvare i livade. Tamo su vraćeni dabrovi, drže se mangulice i podolska goveda kao živi genetski fond, a tišina je takva kakvu je danas zaista teško naći. Dvadeset minuta automobilom.

Beograd je oko sedamdeset pet kilometara istočno autoputem A3, a to je brz put, pa sat vremena ili nešto manje. Aerodrom Nikola Tesla je na nekih šezdeset kilometara, sa sopstvenom petljom, pa je četrdeset do pedeset minuta realno. To je najbolji pristup aerodromu koji ima bilo koja mala srpska varoš i najjači pojedinačni argument za život ovde. Novi Sad je pedesetak kilometara na sever, otprilike četrdeset pet minuta. Granica sa Hrvatskom kod Batrovaca je tridesetak kilometara zapadno, čime je Evropska unija na pola sata, a Zagreb unutar četiri sata.

Gde varoš ne stiže

Voda. Sava je velika reka, a 2014. je celom kraju pokazala šta ume. Sama varoš je branjena nasipima i odbranila se, ali rizik je stvaran, pitanje osiguranja je stvarno, a sve što je nisko uz vodu ili na mačvanskoj strani zaslužuje ozbiljan uvid u zabeležene vodostaje pre nego što se obavežete.

Tranzitni koridor. Autoput A3 i glavna pruga prema Hrvatskoj prolaze pored varoši i oduvek su prolazili. To znači kamione, i znači da severna strana Mitrovice ima tranzitni karakter na koji vas lep pešački centar nikako ne priprema.

Tvrd plafon u uslugama. Nema međunarodne škole. Specijalistička medicina znači Novi Sad ili Beograd. Engleski je neujednačen izvan mlađih i stručnih slojeva. Tržište rada je poljoprivredno, industrijsko i javno, i ako ne radite na daljinu ili niste u penziji, za stranog stručnjaka ovde gotovo ničega nema.

Zatvor. Najveći je u zemlji i deo je identiteta varoši na način koji nekim kupcima zasmeta kada shvate razmere. Na svakodnevni život i bezbednost ulica nema praktičnog uticaja, a šira slika data je u tekstu da li je Srbija bezbedna, ali ljudi to treba da saznaju pre dolaska, a ne posle.

Arheologija seče na obe strane. Divno je živeti iznad nje, a pravi je problem ako hoćete da gradite. Dozvole u zaštićenoj zoni traju duže i koštaju više, a ponekad projekat prosto ne prođe.

Ko ovde pripada

Sremska Mitrovica odgovara ljudima koji žele jeftinu kuću sa baštom, pravu reku, nacionalni park na dvadeset minuta i aerodrom do koga zaista mogu da stignu. Ta kombinacija je u Srbiji ređa nego što zvuči. Odgovara penzionerima, ljudima koji rade na daljinu, onima koji obnavljaju staru kuću sa razumnim budžetom i svakome ko se ozbiljno zanima za rimski period, jer je za njih ova varoš skoro pa privatna opsesija pretvorena u mesto za život.

Ne odgovara porodicama kojima treba školovanje na engleskom, nikome ko želi gradski život sa dubinom, ni kupcu koji očekuje da nekretnina raste u ceni onako kako raste fond u centru velikog grada. Ako želite sličan osećaj uz pravi grad, Život u Novom Sadu je pedeset kilometara na sever i otprilike dvostruko skuplji po kvadratu, što je cela ta razmena u jednoj rečenici.