Učenje srpskog: koliko je težak i da li vam je zaista potreban?

Svaki vodič o preseljenju u neku zemlju kaže vam da naučite jezik, što je savet koji se lako daje a sporo prihvata. Korisnija verzija je konkretnija: dokle vas engleski ovde zaista dovede, koji delovi srpskog su stvarno teški i koliko jezika vam treba za ono čime ćete se stvarno baviti.

Gde engleski radi, a gde prestaje

U Beogradu i Novom Sadu engleski je uobičajen među mlađim ljudima, ljudima iz struke i svima koji rade u ugostiteljstvu, tehnologiji ili sa strancima. Možete doći bez reči srpskog, iznajmiti stan, dobro jesti, steći prijatelje i raditi posao na daljinu bez većeg trenja. Mnogi rade tačno to, godinama.

Engleski prestaje da radi na četiri mesta, i ta mesta su predvidiva.

Prvo su institucije. Šalteri, obrasci i dokumenta idu na srpskom, a osoba preko puta vas možda ne govori nijedan vaš jezik. Drugo su majstori i ljudi koji pružaju usluge: vodoinstalater, zidar, čovek koji vam u januaru popravlja kotao. Treće su stariji ljudi, a upravo bi oni najviše uživali u razgovoru s vama. Četvrto su mala mesta i sela, gde se sloj koji govori engleski brzo istanji.

Primetite da su tri od ta četiri upravo one situacije u kojima najviše želite da vas razumeju.

Šta ga čini teškim

Gramatika. Srpski ima sedam padeža, što znači da imenice, pridevi i zamenice menjaju nastavke prema svojoj ulozi u rečenici. Engleski to gotovo uopšte ne radi, pa nije reč o pamćenju još reči nego o učenju celog mehanizma koji nikada niste koristili.

Glagolski vid je druga prepreka: većina glagola dolazi u parovima, zavisno od toga da li je radnja završena ili traje, a pogrešan izbor je greška koju stranci prave najduže.

Slaganje u rodu provlači se kroz sve, a red reči je slobodan na način koji oslobađa kada jednom razumete padeže i zbunjuje sve dok ih ne razumete.

Šta ga čini lakšim nego što deluje

Tri prave olakšice, i one se osete.

Srpski je fonetski. Reči se pišu tačno onako kako se izgovaraju i izgovaraju tačno onako kako se pišu, jedno slovo za jedan glas, bez izuzetaka vrednih pomena. Posle dve nedelje možete naglas pravilno pročitati bilo koju reč, što za sebe ne može da kaže većina onih koji uče engleski ili francuski.

Članova nema uopšte. Nema a, nema the, nema muke oko toga koji od njih ide. Prosto ne postoje.

I region nagrađuje trud više nego što biste očekivali. Srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski su međusobno razumljivi, pa ne učite jezik jedne zemlje nego jezik celog regiona. Kasnije vam otvara vrata i ka široj slovenskoj porodici.

Dva pisma

Srbija koristi ćirilicu i latinicu uporedo, što zvuči haotično a nije. Ćirilica je službeno pismo, pa preovlađuje na dokumentima, u institucijama i na velikom delu javnih natpisa. Latinica preovlađuje u poslu, reklamama, medijima i digitalnom životu. Srbi čitaju oba a da i ne primete u koje pismo gledaju.

Za pridošlicu je praktičan savet jednostavan: naučite ćirilicu rano. To je vikend truda, fonetsko načelo znači da tu nema ničeg zamršenog, a veliki deo vaše okoline pretvara iz šuma u informaciju. Ništa drugo što možete uraditi za dva dana ne popravlja svakodnevicu ovoliko.

Koliko vam zaista treba

Postavite cilj iskreno, jer "naučiti srpski" je previše maglovito da biste po tome mogli da radite.

Dve nedelje truda daju vam pozdrave, molim i hvala, brojeve, naručivanje hrane i kupovinu. To društveno vredi više nego što zvuči, jer se pokušaj da se govori jezik ovde dočekuje sa iskrenom toplinom, a ne sa nestrpljenjem.

Šest do dvanaest meseci doslednog učenja daje vam razgovorni nivo: ćaskanje sa komšijama, dogovor sa majstorom, praćenje smisla razgovora. To je nivo do kog stigne većina stranaca koji se ovde skrase i on iz korena menja svakodnevni život.

Tečnost traje godinama, kao u svakom slovenskom jeziku. Većina ljudi dotle ne stigne, i većini ljudi je sasvim dobro.

Za papirologiju posebno, ne pokušavajte da se kroz nju provučete uz pomoć aplikacije za učenje jezika. Zvanična dokumenta traže sudskog tumača da bi imala pravno dejstvo, a zahtevi za boravak, kupovina nekretnine i registracija firme idu kroz postupke u kojima je advokat ili agent koji preuzima jezik prosto ispravan izbor.

Kako ga ljudi ovde zaista uče

Univerziteti u Beogradu i Novom Sadu drže kurseve srpskog za strance, privatne škole jezika su jeftine po zapadnoevropskim merilima, a časovi jedan na jedan koštaju delić onoga što bi koštali kod kuće, zbog čega je nedeljni privatni čas stvarno izvodljiv, a ne luksuz.

Ono što razdvaja ljude koji ga nauče od onih koji to nameravaju nije metod, nego izloženost. Stranci koji decu upišu u lokalnu školu, ili koji žive izvan sredina u kojima se stranci drže zajedno, pokupe jezik. Oni koji ostanu u sopstvenom balonu engleskog jezika mogu biti ovde godinama i ostati na pozdravima.

Iskren zaključak

Srpski vam nije potreban da biste udobno živeli u Beogradu ili Novom Sadu, a pomoć oko papirologije će vam trebati bez obzira na to da li ga govorite. Ali razlika između nimalo srpskog i skromnog srpskog nije razlika u udobnosti, nego razlika u tome kakav život ovde imate.

Naučite ćirilicu za jedan vikend. Naučite sto reči i učtive fraze za dve nedelje. Onda odlučite da li želite i ostatak, znajući da je to pravi posao i da će vam zemlja izaći u susret više nego na pola puta ako pokušate.